Blog

“Dok si spavala”

U

poznao sam jednu lutku,
Otišao sa njom.
Napisao stih,
Tada sam dobio nagradu !
Pomislio sam onda, tek kad dobiješ ono sto želiš ,tada imaš nešto što mozeš izgubiti
Zaboravio sam, izvini ,
ti si mi podarila dah…

Tog trenutka rekoh sebi : zagrliću te,
Stegunti čvrsto,
Onda, kada budeš bila na kolenima, dugo,
i bez snage
Kada padneš,
A, ko me ne zna, pomisliće da volim lutke,
Pognutih glava i klonulog duha.
Gledaću te, dole, u oči strahu,
Spustiti se,
Jer ti si sve…
Ako me sačekaš, biću tu,
svetlo kad izgubiš svoj put
glas , kada te život učini nemim.
Poslednji voz otići će
i nećeš biti jedini putnik na liniji za nepovrat.
Možeš li samo da veruješ,
inače će suze teći,
jedna ,
za svaki tren kada ne budeš tu.
Prošli su trenuci kako su vrata zatvorena …
Roletne spuštene i kako jedina svetlost koja se nazire , dopire iz tvojih očiju.
Sada sam ja pao
A nikad nisam razmišljao koliko je teška činjenica da moraš biti onaj koji odlazi.
Šapni mi ove reči ,
i dodaj poneku svoju, kao pre
Jer , nemam snage da ustanem !
Jer ja ne umem sam !