Blog

“I ja tebe”

” -Tvoj nedostatak sna , ne bi trebao da bude razlog da se svadjamo sve vreme !

Pogledaj kako ti izgleda soba ?

Nisi spavao i prošle noci…

A to što mogu da zagrlim samo posteljinu u ovim čudno hladnim danima , to ne moram ni da pominjem

Teško je ,znaš .

U početku je bilo malo drugačije !

Navikao si me : da se budim pored tebe , na lepe reči koje sad oseća samo tvoj papir .

Nekada si govorio da sam tvoje nadahnuće , a ja sam uživala  u tome . Možda će zvučati malo apsurdno , ali postala sam ljubomorna na mrtvu prirodu , prazninu u koju može da se smesti reč .

Na te metre koji nas razdvajaju .

Da li se sećaš kada smo poslednji put proveli veče zajedno , kao dečko i devojka , ako nam te titule u ovim godinama uopšte i priliče”

-Pa šta ?

“-Pa šta ?

Razumem , pa tebi je ovo sasvim normalno !

Imas skoro 30 godina, i otprilike isto toliko opušaka u pepeljari za samo jednu svetu noć.

Ne možeš trošiti vreme na  te dečje stihove!

Kada ćeš da shvatiš da je za neke stvari kasno ? Onda kad to zaista bude ?”

-Nemoj ! Neke stvari nećeš nikad moći da razumeš !

Nemoj da zalaziš u one svetove u kojima su ti putevi strani !

Ovo je tekst koji gradi karakter …

Moram da stvorim nešto savršeno…

To je prosto nasušna potreba nekog ko nije celim telom u našoj skromnoj stvarnosti…

Jer nadahnuće mi ne miruje …

Nebitno da li je to umetnost ili život..

Neka se  ne čita , nego živi …

i oseti

Da li si svesna činjenice,

da sada stojiš na mestu gde sam razmišljao ,

na mestu gde sam počinjao …

Svi vi , dragi moji ljudi stojite na mestu gde sam najlepšu reč pretvorio u dah…

30 godina mi je !

Ja osećam da sam postao čovek tek sad !

Ne ,

Veruj mi ne zato što ću za par dana biti koju godinu stariji ,

ja sam samo uspeo da jedan odjek sopstvenog srca ,

učinim tako velikim ,

pred samim sobom !

I ne , ovo neće biti biografija …

Veličina moga stvaralaštva ogledaće se u tome , što je sve ovo samo inventivni pokušaj otelotvorenja nečega čega nema , a bez čega ne bi bilo ni nas …

I ja sam  ponosan !

“-Lepo , postao si čovek !

A sad gradi psihu..

Obuci se , i  spremi , kasniš na posao .

Dok budeš na putu , razmisli o tome da postaneš i muž , jednog dana možda I otac . Samo to !

Razmišljaj !

Spremila sam ti kafu ,  na stolu je , zakasnićeš .

Ovaj … Volim te … Znaš?”

“Znam…znam draga…ovaj…