Blog

”Teatar “Utopija”

(tračak svetlosti kroz pukotinu na prozoru usmeren samo u ludaka )

(monolog)

” A ja,

Osećam !

Prosto osećam kako je blizu raj.

(glasno) Kraj !

Vi što stojite, sedite ili se bojite ! Nemate potrebe!

Prolazi život ! Vreme je da ponovo počnemo da dišemo !

Mislim, mi to možemo zar ne !

(glasan krik) Ali ne u ovom bednom i već propalom svetu !

Živote ! Kurvo !

Vidi gde smo sad bedniče , samo zato što sreću nosiš

Drugima!

(krik) Drugima !

Ako je…

Uopšte i imaš…Ako postoji …Postojimo

Tako mi je malo trebalo ,

Tako sam bedno tražio.

Od rodjenja , samo čekaš da dobijem nadu i počnem da verujem ,

Prekinem košmare , ustanem i počnem da tragam , pa se pojaviš na mestu sa kog sam nastavio dalje …

Verovao sam ti , bedniče !

A uvek si bio na korak iza!

Pošasti , zaboga, voleo sam te ,

Nisi hteo da pružiš ruku !

Napustio si me!

Sada se ja pitam !

Vreme je da ja napustim tebe !

Svi ovi ljudi zaslužuju bolje !

Ja ću da ih povedem!

Oni idu sa mnom !

Reci zbogom , bedo ,

Progutanim dušama sad je kraj ,

Pamti dobro šta si odneo  i gledaj ,

Suze na licima ovih ljudi tvoje su breme !

Ja sam ovde samo spas !

Ovaj brod , uskoro će početi da tone !

Ljudi će meni pružiti ruku .

Jer ti više nisi tu !

Voleo bih da me nikad niste upoznali, prijatelji moji nesudjeni!

Voleo bih …

Voleo sam …

(kratka pauza)

Nemojte da plačete ! Suze su sad suvišne !

Hajde, idemo ! ”

*********************************************************************

“G…Gospodine, nešto ste šaputali…

Jeste li rekli nešto ?”